КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ – Letter from the Serbian Church Regarding Kosovo

by 1389 on April 26, 2013

in 1389 Blog Mailbox, Kosovo, Orthodox Christianity, Serbia, Serbs must help Serbs, video and film

From a priest in Canada, who asked to pass it along:

Dragi moji,

Prosledjujem vam saopštenje naše Eparhije u vezi situacije sa Kosovom. Pročitajte i promovišite svako na svoj način. Strašno je to kako se lako odričemo onoga što nam je najsvetije.

Đavo se nikad nije sladje smijao kao što se smije poslednjig dana, nama srbima. Svojevoljno se odričemo svoje prošlosti i svetosti, da bi smo ušli u njegovu tvorevinu – Evropsku uniju.

Trenutno se suočavamo sa velikom krizom naše duhovnosti i našeg identiteta. Toliko smo slijepi da ne osjećamo kako nam se iz grudi čupa naše srce. Oni ga čupaju, a nas uopšte ne boli. Bojim se da će biti kasno kada počnemo osjećati bol. Treba da nas boli već sada kako bi se suočili sa sobom: KAO NAROD, GDJE SMO BILI? GDJE SMO SADA? KUDA ĆEMO IĆI?

Trenutno stojimo na Kosovu polju bez Lazara. Nema ko da nas povede i zbunjeno dočekujemo svog djelata. Bože oprosti, ali danas kao narod grlimo svog Murata.

Murata imamo, a Lazara nemamo i to je vjerovatno ono što zaslužujemo!

Bog neka nam oprosti i neka nas sačuva!


 
(Србин.инфо, Правда, Блиц, Данас)

Поводом најаве славног режисера Емира Кустурице да ће снимити филм о Немцу којем је пресађено срце Србина убијеног на Космету, преносимо причу о књизи, по којој ће филм бити и снимљен.

Аутор књиге “Српско срце Јоханово” говори о истинитом догађају,Немцу који је после пресђивања срца постао православац, усвојио сироче са Космета и постао велики српски хуманитарац.

Роман Веселина Џелетовића „Српско срце Јоханово“ истинита је прича о Немцу који у грудима носи срце Србина киднапованог на Космету током побуне ОВК. Роман је постао познат тек када га је на Правном факултету у Београду пре две године промовисала италијанска новинарка Марија Лина Века, аутор „Вучјег срца“, приче која се такође бави Косметом и трговином органима.

Са Немцем Јоханом разговарао сам у више наврата, од 2004. године до2007, када је променио веру, прешао у православље и усвојио дете човека чије срце носи. Поему сам написао 2006, али она је прошла незапажено,јер када Србин тако нешто објави, то нико не чује – каже Џелетовић.

Да ли роман открива нешто што до сада нико није објавио?

– Наравно. Није тачно да су операције, док је трајао рат, вршене у Албанији, то је рађено у Италији. Албанија је била само место где су чувани киднаповани Срби до тренутка када су им поједини делови тела касапљени, а потом у хладњачама транспортовани до Италије.

Да ли се за те податке интересују у истрази коју води Еулекс?

– Недавно сам разговарао са човеком из Еулекса који ми улива поверење,јер је српског порекла. Рекао сам му да истрага мора да се прошири на Италију и на Немачку. Све је почело још пре рата на Космету, где су деца сиромашних из Албаније продавана богатим Италијанима. Ту су успостављени први контакти, који су касније „оверени“ трговином цигаретама и дрогом. Кријумчари су имали глисере, који су за два, два и по сата прелазили Јадран и стизали до Италије.

Књига је базирана на истинитој причи. Како сте за њу сазнали?

– Носио сам неке књиге нашем народу тамо, када сам чуо да је жена мог пријатеља, који је киднапован још 1999, не могавши да носи на души срамоту што су је силовала петорица Шиптара, извршила самоубиство.Обесила се, јер није могла да живи са тим. На њеној сахрани, на разрушеном гробљу, појавио се Немац, који је желео да материјално помогне породици, јер је дознао чије срце му је пресађено и хтео је да некако умири савест.

Хтео је да поклони велику суму новца, али је, када је видео да је малишан остао сам и да нема ни мајке, ни браће и сестара, никога свог, одлучио да га усвоји. Њему је срце наредило да усвоји то дете, али како стриц није желео да се дете понемчи, усвојитељ је постао православац. Немац је тек тада нашао свој душевни мир.

Како је изгледао тај сусрет на гробљу?

– Човек је био обучен у скупо одело, које не одговара том времену и простору. Он је са неком аристократском дистанцом посматрао сахрану, а све време га је пратио агент БНД-а (немачка обавештајна служба). Дете се одједном хвата њему око ногу, грли га рукама и зове „Тата“. То је та истинита прича, на основу које сам написао роман. Дете је препознало очево срце у другом човеку. То је стравична прича, на коју нико не може да остане равнодушан. А све је тачно осим имена људи и назива тог места,и догодило се.
(Д.Башовић)

Кустурица; Филм снимам са Русима, од државе Србије не очекујем помоћ

Реагујући на најаву Приштине да ће бити проглашен персоном нон грата због филма о трговини органима, Емир Кустурица каже да није он измислио причу о томе.

“Као специјални известилац Савета Европе Дик Марти је поднео извештај о трговини органима. Нити сам је ја измислио, нити разумем нервозу председника косовског удружења филмских уметника. Ипак,сматрам да је Ћељај разборит човек и да убудуће неће давати овакве изјаве, које задају велики ударац косовској демократији”, каже Кустурица за Данас.

Кустурица је за Данас објаснио да се ради о идеји која би требало да буде реализована у наредне три године, али је другом листу, Блицу, рекао да ће филм о трговини људским органима на Космету снимити на основу истините приче, исповести једног Немца коме је уграђено срце Србина који је био жртва злочина у “жутој кући”.

Кустурица, међутим, није желео да открива више детаља о томе ко је тај Немац, где му је трансплантација срца извршена, али напомиње да ће његово остварење отворити једну болну, истиниту тему о страдању српског народа о којој историја, литература и кинематографија свесно ћуте са циљем да се Срби прикажу као геноцидан народ, а никако као жртве.

Филм ће, каже, снимати у Русији, где има пуна пријатеља који ће му помоћи да изгура тај подухват. Од државе Србије, напомиње, не очекује новчану помоћ нити ће је тражити.

{ 0 comments… add one now }

Leave a Comment

Previous post:

Next post: